Обележен Међународни дан матерњег језика у холу школе

Међународни дан матерњег језика обележен је у ОШ „Иса Бајић“ у Кули 21.фебруара 2017. пригодном изложбом у холу школе.

Наставници српског језика скренули су пажњу ученицима на опасност од нестанка ћириличног писма и на угроженост српског језика. Раширена употреба латиничног писма и енглеског језика, представља пут ка нестанку једне културе.

У свету се тренутно говори око 6.000 језиика, а за 17 година, од како се овај дан званично обележава, лингвисти свакодневно упозоравају да ће се до краја 21. века та цифра умањити за пола, јер ће многи матерњи језици одумрети.
У службену употребу у 42 локалне самоуправе у Србији уведено је 11 мањинских језика и њихово писмо, а у нашој земљи живи више од 30 етничких заједница које говоре различитим језицима.

Своју решеност да допринесе заштити и очувању мултикултуралности и вишејезичности у Србији и Европи држава је потврдила 2005. када је ратификовала Европску повељу о регионалним или мањинским језицима.

Ратификацијом ПовељеСрбија је преузела  посебне обавезе у погледу 10 мањинских језика. Целокупно образовање на језицима националних мањина у основним школама у Србији у прошлој школској години, на свим нивоима, организовано је на осам језика – на албанском, босанском, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском, за око 72.000 деце.

Поносни смо што се и у нашој школи негују српски, украјински, русински, а од ове школске године  и мађарски језик.
Наши лингвисти упозоравају да је ниво језичке културе и писменост у Србији из године у годину све лошији. 

Док се губи време у расправама чија је латиница, а чија ћирилица, којим писмом деца треба да пишу у школи, лингвисти упозоравају да писменост на овим просторима никада није била на нижем нивоу. У Србији има скоро 165.000 неписмених, а поражавајући је податак да су чак и формално образовани људи, са завршеним факултетима, у ствари функционално неписмени. 

“Највећи недостатак тога је што заборављамо наш језик, заборављамо све оне дивне речи уназад кроз историју књижевности, које су очуване кроз књижевност, кроз причу, кроз све оне стандарде које један језик има”, каже Златко Грушановић, професор књижевности. 
​
Чувајмо језик на којем сањамо.