Атлетска такмичења окружно и међуокружно такмичење
19. мај 2026.
Стигли резултати “ Мислише“
20. мај 2026.
Многе тинејџере, генерално, не занима рокенрол или нека алтернативна музика, већ више слушају оно што је популарно да би се уклопили у друштво. Жанр рок музике су пре свега слушали наши родитељи и њихови вршњаци, мада увек постоје и изузеци, па тако и код нас.
У нашој школи постој бенд – „Сок од зове“, који изводи музику која није толико заступљена у нашој генерацији. Они нису ту да би се уклопили, већ да би ширили друге музичке правце као што су гранџ (grunge), класични рок (classic rock) и многе друге.
Како су чланови бенда?
Балша Мучалица 8.разред
Митар Томишић 8.разред
Ива Леђенац 8.разред
Стефан Косановић 7.разред
Желеле смо да направимо интервју са њима, да разговарамо и да их тако упознамо. Учиниле смо то после њиховог првог наступа, у заједничкој жељи да то буде први у низу успешних и добрих наступа и концерата, а наш разговор да овековечимо као њихов први интервју, после којег ће сигурно бити још много са озбиљним новинарима у престижним новинама. Одговорили су на нека питања која смо им поставиле, а која можете прочитати у наставку…
Како је настало име бенда?
Идеја за име бенда настала је сасвим спонтано, током једне пробе код Митра, где иначе увек вежбамо. Са нама је био и наш другар који није део бенда, али нас увек подржава и слуша. У једном тренутку донео је сок од зове, а пошто смо баш тада причали о имену бенда, неко је поменуо „Зова“ и свима нам се то допало. Тако је настало име бенда ,,Сок од зове’’.
Ко је предложио да се бенд оснује?
Идеју да се бенд оснује предложио је тата нашег члана Стефана. Он нас је све познавао из школе и стално је говорио да би требало да почнемо да свирамо заједно. На крају смо га послушали и тако је настао бенд.
Колико дуго бенд постоји?
Бенд постоји скоро две године. Озбиљније смо почели да вежбамо у јануару 2025. године.
Како се зову чланови бенда и које су њихове улоге?
Балша свира гитару и пева, Митар свира бас гитару, Ива је вокал и свира клавијатуру, а Стефан свира бубњеве.
Коју врсту музике изводите?
Највише изводимо поп, панк и рок музику, али волимо да свирамо и неке домаће песме, као и песме које нису баш у тим жанровима.
Колико је тешко и захтевно бавити се музиком у вашим годинама?
Бављење музиком није увек лако, јер захтева доста времена, труда и одрицања. Поред школе и свакодневних обавеза, потребно је пронаћи време за пробе, вежбање и наступе. Ипак, када радимо оно што волимо, све постаје много лепше и лакше.
Да ли, поред бројних обавеза, успевате да одржите редован темпо вежбања?
Иако имамо доста обавеза, трудимо се да одржимо редован темпо вежбања. Наравно, не вежба свако исто, али сви се трудимо да што више радимо и напредујемо.
Која вам је омиљена песма коју изводите?
Свако од нас има неку своју омиљену песму, па нам је тешко да издвојимо само једну. Највише волимо песме уз које и публика пева са нама, aли ево неког избора- Стефан наводи -“Smells Like Teen Spirit” од Nirvane, Митар -“All Apologies”, Ива- “Младићу мој” од Зане, док Балша издваја песму -“Don’t look back in anger”, Oasis.
Имали сте први наступ – какви су ваши утисци и каква је била атмосфера?
Наш први наступ био је у „Старсу“, локалном кафићу у Кули. Били смо јако срећни и задовољни јер је дошло много људи. Подржали су нас другари, родитељи, баке, деке и бројни познаници. Атмосфера је била одлична и тај наступ ћемо сигурно дуго памтити.
Да ли сте, осим тог наступа, наступали још негде?
Осим тог наступа, свирали смо и у Руском Крстуру, мада не у пуном саставу. И тамо је било супер и публика нас је лепо прихватила.
Да ли сте задовољни брзином свог напретка?
Наравно да увек може боље, али смо задовољни својим напретком и мислимо да напредујемо све више.
Који су ваши планови и циљеви за будућност?
Наши планови за будућност су да наставимо да свирамо, наступамо и да једног дана снимимо своју песму или чак цео албум.
Коју школу ћете уписати?
Још увек нисмо потпуно сигурни коју ћемо школу уписати, али вероватно ће то бити неки смер повезан са музиком, јер сви много волимо музику и желимо да наставимо да се бавимо њом и у будућности.
Да ли имате трему када треба да изађете пред публику?
Наравно да трема постоји пре изласка на сцену, али чим почнемо да свирамо и видимо публику која нас подржава, све постане много лакше. Тада се опустимо, радимо оно што волимо и уживамо у наступу.
Ко вам је највећа музичка инспирација?
Балша: Мој највећи музички узор је мој деда, јер ме је он научио да свирам и имао је свој бенд, па ме је на неки начин увео у свет музике и много ме инспирисао.
Митар: Моја највећа инспирација је мој тата, који свира више инструмената и од малена ми је показао колико музика може да буде лепа.
Ива: Моја највећа инспирација је Serj Tankian, због његовог јединственог гласа, прелаза и начина на који изражава емоције кроз музику.
Стефан: Моја највећа инспирација је такође породица и музичари око мене који ме мотивишу да стално напредујем и вежбам.
Да ли су вас ваши другари подржали у овоме што радите?
Наравно, другари су нас од самог почетка много подржавали. Долазили су на наше наступе, подржавали нас и увек били ту да нас охрабре. Много нам значи када видимо да људи уживају у ономе што радимо.
Чули смо да ћете свирати на својој матурској вечери. Које песме ће бити ваш избор?
Свираћемо на матурској вечери, али не бисмо још откривали шта тачно припремамо. Желимо да све остане изненађење и да видимо живу реакцију публике. Сигурни смо да ће атмосфера бити одлична и да ће свако пронаћи нешто што воли.
Бенд „Сок од зове“ показује да музика и даље живи међу младима и да се уз труд, дружење и љубав према музици може постићи много.
Дуња Мучалица и Петра Јововић, ученице 7.3 одељења
