Завршна свечаност испраћаја генерације ученика осмог разреда
31. мај 2026.
У природи је најлепше
9. јун 2026.
Стигао је крај школске године. За неке ученике и крај основношколског образовања. Свечана атмосфера осећа се, већ неко време, у школи. За посебно вече све је било спремно. Златни балони, на прозорима илустрације књига, бина у дворишту школе. Књиге одабране за поклоне за најуспешније ученике. Програм осмишљен баш овој генерацији, баш за наше ученика.
Није падала киша, време нас је послужило, ученици су дошли дотерани и насмејани да још једном ослушну школско звоно, да проведу још један час са разредним старешином.Затим заједничко фотографисање и почетак церемоније.
Родитељи, браћа и сестре, пријатељи су ту.
Учитељице, које су могле, стигле су.
Наставници, педагог и психолог и директорица дошли су да испрате још једну генерацију ђака, помало сентиментални и врло поносни на њих.
Хор, како и доликује, отвара програм химном студената и ђака Gaudeamus, Вања и Вила воде програм. Хор је отпевао и песме „ Живео крај“ и „Даће нам Бог“, тематски одабране за овај дан.
Разредне старешине честитају својим ученицима.
Програм тече. И чујемо најаву сваког одељења.
Први су били енергични и радознали, расположени за другарство, па и љубави.
Други опет врло специфични, дечаци окренути спорту, већина тренира фудбал, и ту су заједно, девојчице добре и вредне.
Трећи веома успешни, и у уметности и у науци, са великим предзнањем завршавају овај ступањ школовања.
И на крају, ученици четвртог одељења, толико добри, позитивни и племенити. Искрени и добронамерни, истрајни. Драги.
Да, ова генерација је била мешана у петом разреду, и остају другари и касније, сви су као једно одељење, и даље су повезани и трају заједно.
Директорица је прогласила ђака генерације, Анђелину Мандић, ученицу 8-2 разреда, која се издвојила међу најуспешнијим ученицима и понела ово, посебно звање, преузела титулу ђака генерације од прошлошлогодишњег најуспешнијег ученика Саше Бајагића.
Програм је био леп и весео, али морамо истаћи да је крај био најлепши.
Поносни што су група потекла из наше школе, са огромном радошћу саслушали смо музички бенд „Сок од зове“. Ученици Ива, Митар, Балша, наши осмаци, и Стефан, најмлађи члан бенда, улепшали су матурску свечаност какву ретко која школа има. Сигурно је да ће њихово време тек доћи. Али, исто тако, и да остају наш понос.
Прослава матуре настављена је у хотелу код Ђукића, и високи свечани ниво продужио се на остатак вечери. Били су лепи, весели, срећни и , надамо се, сви задовољни, упутили су се у ново поглавље свог живота, у лепоту младости. И понели наше жеље да је најважније да буду срећни.
Валентина Вулић
наставница српског језика
