Мали програмер – Матија Маравић
2. март 2024.Окружно такмичење из шаха
9. март 2024.Свако од нас га је посетио небројано пута, али наша посета Новом Саду 26. фебруара се разликовала од свих до сада. Завирили смо у његове тајне одаје, слушали одјеке његове историје кроз ходнике, замишљали живот старих Новосађана, смишљали ратне стратегије да се одбранимо од Османлија…
Водич нас је дочекао на улазу у подземне пролазе, испод Петроварадинске тврђаве. Морали смо да се крећемо заједно, у групи, близу једни других, полако прелазећи етапе осветљавајући сваки наредни корак. Водич је детаљно причао о начинима грађења тунела и њиховој сврси, наоружању, начинима одбране и другим занимљивостима везаним за ове хладне подземне спратове.
На само десетак корака даље, настављамо са занимљивим детаљима о историји Новог Сада уз причу кустоса Музеја града Новог Сада. Шетајући се кроз просторије музеја слушали смо приче везане за изложбене експонате, као што су на пример велики дрвени брод без иједног ексера или додатог спајајућег елемента који као да је исклесан у једном даху. Било је још прегршт ствари које су измамиле нашу радозналост и подстакла бројна питања; било да се ради о Великом ратном бунару и његовој дубини или старој ноћној посуди која нам је потајно измамила и осмех.
Деловало је потпуно нестварно да се у суседној сали музеја, надомак свих тих историјских прича и изложбених примерака, налази футуристички приказ живота Милеве Ајнштајн. Модерне инсталације, прикази, презентације, звучни и светлосни ефекти допринели су да покушамо да разумемо ум, живот и рад једне изузетне жене. Холограм, који је отелотворила наша глумица Аница Добра, испричао нам је о школовању и свакодневним дешавањима из њеног живота. Провозали смо бицикл да доживимо једно нову димензију размишљања, док је клавир који свира без музичара који додирује дирке, употпунио овај доживљај.
Уследио је предах у тржном центру Променада, где смо препричавали утиске и тражили да купимо понеку ситницу.
Заокружили смо наше дружење у Новом Саду, одласком на позоришну представу „Сладолед“ у Позоришту младих. „Сладолед“ нам је дочарао најважније делове из живота једне мајке и њене ћерке, које су увек препричавале једна другој важне животне догађаје уз ову хладну посластицу. У неким тренуцима смо препознали себе, у неким своје родитеље или своје баке и деде.
Један обичан, а помало и необичан уторак, се завршио уз песму и причу у аутобусу.