ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ СА ЂАКОМ ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „Иса Бајић“ у Кули Вуком Секулићем

Никада није било лако заслужити звање Ђака генерације, а ове године то је било за нијансу теже. Издвојили су се ученици који су својим радом и резултатима на најбољи начин представљали себе и своју школу. Најбољи међу најбољима заслужено је ученик 8/2 – Вук Секулић. Звање Ђака генерације Вук је потврдио и бодовима на Завршном испиту. Иако се налази на заслуженом одмору, издвојио је време и одговорио на питања која су му поставили чланови еНовинарске секције из редакције „Исиног Дневника“.

Вук Секулић – Ђак генерације ОШ „Иса Бајић“ 2016/2017

Честитамо ти на заслуженој титули Ђака генерације. Какав је осећај бити Ђак генерације?

Хвала вам на честиткама. Изузетно сам срећан и поносан што сам Ђак генерације.То је највеће признање које ученик може да добије у току свог школовања, свакако је и велика част. Ово признање ме и обавезује да наставим истрајно да радим и да будем још бољи у даљем школовању.

Проглашење Ђака генерације

Да ли је било напорно постати Ученик генерације?

Мени се чини да није било напорно јер се нисам оптерећивао тиме да треба да будем Ђак генерације. То признање је дошло као награда за успехе које сам постигао.Трудио сам се и давао све од себе да постигнем што бољи успех у школи, а такмичио сам се из предмета који ме занимају и које сам са уживањем изучавао.

Са учитељицом Тањом Лабовић и другарицом Маријом Станков

Да ли си имао времена за игру и дружење?

Јесам, ако се обавезе правилно распореде, увек има времена за све. Учио сам и радио, али сам и налазио времена за игру и дружење.

Вук из младих дана

Чиме се бавиш у слободно време?

У слободно време се бавим каратеом и пливањем. Повремено играм видео-игрице и читам књиге. Волим да одем на кошаркашки терен и да играм кошарку са другарима. Помажем и родитељима, када им је помоћ потребна. Мислим да слободно време проводим слично као што га проводи и већина мојих вршњака.

Вук са сестром Аном

И твоја сестра Ана је била Ђак генерације у нашој школи, да ли је то наследно?

Не верујем да је признање Ђак генерације наследно, иако, можда, тако изгледа. Знам сигурно да смо, и Ана и ја, на сличан начин постигли овакав успех. Могући доказ за то да није наследно може бити и то што је моја сестра била успешна у ликовној уметности, језицима, историји и рецитовању, а ја у природним наукама. Када би било наследно, онда би било сигурно да ће и мој млађи брат, који је такође ђак ове школе, бити Ђак генерације. То нико сада са сигурношћу не може да тврди, зар не?

Да ли си некада био неспреман на часу? Како си се тада осећао?

Био сам неколико пута неспреман за час историје. Лекције из историје су обимне и детаљи се лако заборављају. Осећао сам се несигурно и непријатно када сам изнанада био прозван. Тако добијене лошије оцене, увек сам поправљао. Нисам много пута био неспреман зато што сам пажљивим слушањем на часовима из многих предмета и концентрисаним праћењем лекција увек могао много да запамтим.

Коју средњу школу планираш да упишеш?

Уписаћу неку од природно математичких гимназија, смер рачунарство и информатика. Још увек нисам одлучио да ли ће то бити у Новом Саду или Сомбору, јер зависи од више фактора. У сваком случају, уписаћу ону школу у којој могу да учим оно што волим и што ме занима.

Како замишљаш себе за 10 година?

Тешко ми је да замислим себе за десет година и да замислим уопште себе у будућности, зато што је много изазова предамном. Надам се да ћу се бавити послом који волим и да ћу бирати циљеве које могу да остварим.

Матурантска шетња

Шта би рекао о нашој школи некоме ко тек креће у школу?

Онима који тек крећу у нашу школу рекао бих да се ослободе страха јер у нашој школи раде учитељи и наставници који су посвећени и који брину о деци. Увек сам у овој школи наилазио на подршку и разумевање и увек ћу се радо сећати времена проведеног у основној школи.

Твоја порука ученицима у Лењиновој 28.

Поручио бих ученицима у Лењиновој 28 да воле своју школу, да поштују наставнике и своје родитеље, а свакако и себе тако што ће учити и стицати знања постављајући себи увек више циљеве и тако што ће увек налазити времена и за игру, дружење и забаву. Знање је неотуђиво богатство, а путеви сазнања су пред њима. Тим путевима треба да иду верујући у себе и носећи у себи дете које се радује малим стварима и чини велике, јер: „Будућност припада онима који верују у лепоту својих снова.“

Прослава матурске вечери

Твоја порука наставницима.

Наставницима бих се пре свега захвалио, јер сигурно није било лако са нама. Нисмо увек били најпослушнији, најпаметнији и најбољи, али су они својим заштитничким и често родитељским односом успевали да нас учине и паметнијима и бољима. Поручио бих им да истрају у свом учитељском послу, да верују у своје ученике и да остану толерантни, доследни и захтевни.

Да ли си испланирао како ћеш провести овај распуст?

Нисам направио прецизан план, али сам сигуран да ћу се одморити пред полазак у средњу школу. Можда ћу са родитељима ићи на море, а остатак времена ћу провести са другарима и породицом. На оближњим теренима је увек добро друштво за спортске активности и забаву. Ићи ћу на базен, на тренинге пливања и још увек трају тренинзи каратеа. На распусту увек прочитам и неколико књига. 

Поменуо си да читаш књиге. Које наслове би препоручио нашим читаоцима?

Препоручио бих књиге Уроша Петровића. Књиге загонетних прича, има их неколико под насловом „Загонетне приче“, веома су занимљиве и забавне. Урош Петровић је написао и више занимљивих романа, а ја сам прочитао неколико и сви су сјајни. Посебно ми се допао роман „Караван чудеса“, а ништа мање нису занимљиви и романи „Деца бестрагије“ и „Пети лептир“.

Хвала ти, Вуче, на издвојеном времену и на мудрим порукама и саветима. Верујемо да ће бити драгоцени онима који још увек седе у нашим клупама и праве планове за будућност. Желимо ти да се одмориш и да наставиш тамо где си стао. Срећно и успешно у свему што будеш радио!

Т.Т.